Mnogi na Bliskom istoku su bar jednom u životu bili kod gatara – iz povremenog zadovoljstva, zbog jednokratne šale ili zato što nismo uspeli da pobegnemo od čudne tetke koja tvrdi da oseća i zaviri u ispijenu šoljicu kafe posle svake gozbe.
To je standardno sporedno putovanje za novopridošle iseljenike, koje uključuje uzbudljiv poduhvat u nepoznati deo grada, obično stariji, često siromašniji. Klasična gatara će govoriti samo arapski, tako da dekodiranje njenih poruka u velikoj meri zavisi od vaših dvojezičnih prijatelja. Tu je mnogo lokalnog kolorita uz šoljicu mutne turske kafe koja se dobija besplatno.